Naličje požarevačkih institucija

Tekst postavio/la admin, dana 27. novembara, u 14 : 49 PM Štampaj

KAKO NOVINAR U SRBIJI MOŽE DA PROĐE KADA TRAŽI PODATKE O FINANSIRANJU INSTITUCIJA

Odgovor Istorijskog arhiva – strana 1

Tokom rada na projektu “Istraživanje rada lokalnih samouprava” Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a novinarki Vesni Mišić iz Kostolca onemogućen je pristup informacijama od javnog značaja od lokalnih institucija u Požarevcu na veoma neuobičajen način.

Novinarki je na zahtev iz Istorijskog arhiva grada Požarevca odgovoreno kontra-zahtevom, kojim se od nje traže različiti dokumenti i potvrde, kako bi uopšte ostvarila pristup informacijama uz napomenu da ukoliko ih ne dostavi u određenom roku, neće dobiti tražene podatke. Ovakvo ponašanje državnih organa do sada nije zabeleženo u dosadašnjoj praksi CINS-a u odnosu sa državnim organima i predstavlja najgrublje kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Mišićeva o svemu tome kaže:

“Kada sam počela da prikupljam podatke za projekat shvatila sam koliko je Požarevac, u stvari, „mali“ grad. Očevi prijatelji s fudbala, moje školske drugarice, familijarnost tipa: „kakvi podaci, kakve pare“, „a ti si ta što traži ovo“, ali podatke, u slučaju gradske uprave novoformiranog grada Požarevca, nisam dobila. One koji se tiču para. Osnovne, telefone i mejlove, dobila sam bez problema, kao i broj, strukturu i promene kod zaposlenih; međutim, podaci o primanjima, sa istog obrasca, jednostavno su preskočeni. Zahtev za dobijanje podataka, koji je zaveden u pisarnici gradske uprave, nekako se „zagubio“. Šetali su me od kancelarije do kancelarije, prvo su znali o čemu se radi (koje podatke tražim), onda odjednom nisu znali…
Gradonačelnikovu platu nisam uspela da saznam, ni putem zvaničnog zahteva, ni putem mobilnog telefona (nije odgovarao na pozive), ni posle objašnjenja njegovoj sekretarici o čemu se radi i kakvi su mi podaci potrebni. Onda mi je stigao zvaničan odgovor iz jedne ustanove sa „Uputstvom o dopuni zahteva“ (možete ga pogledati klikom na dokumente ili ovde), koje nalaže da dostavim: detaljne podatke o projektu (kada je započet, koja je svrha i razlog, ko je uključen u projekat, šta on obuhvata); od kada sam novinar, broj i datum moje novinarske legitimacije, kao i od kada sam član NUNS-a, „sve podatke o odobrenju da može da radi na navedenom projektu“; da navedem na osnovu kog zakona tražim podatak o članstvu direktora u političkoj partiji i nazive dokumenata i podataka koje tražim, pri čemu sam ja, kada sam objašnjavala šta mi je potrebno, pokazivala i tabele sa potrebnim podacima.

Odgovor Istorijskog arhiva – strana 2

Ono što je potpuno poražavajuće u ovoj priči je, što se ne radi o Ergeli Ljubičevo, požarevačkom javnom preduzeću koje se bavi uzgojem konja, već o Istorijskom arhivu grada Požarevca. Sa zaposlenima iz ove ustanove sam već sarađivala ranije, bez ikakvih problema, i bez ikakve potrebe da dokazujem da sam novinar (ali tada nisam postavljala pitanje para). Dva, tri dana pošto sam ja dobila dopis, u Svečanim salonima grada Požarevca je, povodom obeležavanja 170 godina požarevačke lokalne uprave, otvorena izložba arhivske građe Istorijskog arhiva koja, po rečima gradonačelnika Požarevca, Miodraga Milosavljevića, „svedoči o ovako dugoj tradiciji lokalne samouprave Požarevca“. A naličje te duge tradicije svedoči i o konzistentnosti u neobjavljvanju finansijskih podataka i bahatom odnosu prema javnosti.

Vesna Mišić