Mobbing u Subotici – tabu ili nepoznanica?

Tekst postavio/la djordje, dana 14. aprila, u 11 : 43 AM Štampaj

Srbija je u vrhu evropskih zemalja po ‘mobbingu’, kako se naziva veoma stara pojava različitih vrsta uzemiravanja, šikaniranja i nasilja nad zaposlenima, upozoravaju stručnjaci. Kada prosečnom radniku u Srbiji, a I u Subotici, pomenete mobbing, uglavnom se sleže ramenima, a kada pomenete pojave koje manifestuju mobbing uglavnom se zaćuti. Koji su razlozi za to, zbog čega se ćuti I da li je to razlog sve većeg prisustva mobbiga kod nas, I na kraju – kako mu stati na put, neka su od pitanja na koje će pokušati da donese odgovor ovo istraživanje.

Autor: Boris Suman – transkript emisije

Preuzeti delovi autorskog teksta Doc. dr Nataše Jokić-Begić

Koliko je zapravo prisutan mobbing najbolje govori istraživanje gospođe Vesne Baltazarević, koje je objavljeno u monografiji „Hoću da znam šta je mobbing’. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 400 ispitanika i to 250 zaposlenih u državnim i 150 u privatnim firmama, s tim što je među njima 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca.
Prema rečima Baltezarevićeve, 43 odsto anketiranih je potvrdilo da je bilo izloženo duže od šest meseci različitim vidovima uznemiravanja, 18, 2 odsto verbalnim pretnjama i fizičkom napadu, a 11 zaposelnih ili 0,6 odsto, seksualnom ugrožavanju. Istraživanje je pokazalo da je kod nas veoma prisutno obezvredivanje rezultata rada, što je potvrdilo čak 46 odsto anektiranih, dok je više od 68 procenata pogođeno aktivnosti kojima je cilj širenja neproverenih glasina, kleveta, prepričavanja seksualnih intriga radi degradacije ličnosti. Gotovo 57 odsto je navelo postojanje ismevanja zbog načina govora, držanja, hoda i odevanja, a više od 30 procenata omalovažavanje zbog pola, nacionalnosti, socijalnog porekla, privatnog života.
Na optužbe bez krivice požalilo se 53,5 odsto ispitanika, a 24 odsto da je u poziciji ‘dežurnog krivca’, dok je 39 odsto navelo da je isključeno iz društvenih aktivnosti, a 53 procenta iz programa edukacije. Ispitanici su se žalili i na takozvani sindrom ‘praznog stola’ (24,5 odsto), kada im poslodavac oduzima posao kako bi ih naveo da odu iz kolektiva, odnosno ‘prepunog stola’ (54 odsto) kada ih zatrpava poslom da ne bi razmišljali da odu ili da ih tuže.
Postojanje različitih ‘mobing’ aktivnosti, poput preteranog nadzora i kontrole s namerom da se po svaku cenu nađe kompromitujući materijal koji bi trebalo da posluži za optužbe ili stvaranje intriga, potvrdilo je 28 odsto anketiranih. Na odsustvo direktne poslovne komunikacije požalilo se 36 odsto ispitanika, na stalne kritike nadređenog 28,5 procenata i nešto više od 24 odsto na kritike kolega. Zato ne čudi da više od 62 odsto ispitanika oseća umor zbog posla koji obavlja, psihičke smetnje oseća njih 37 odsto, a fizičke 30,5 procenata, rekla je Baltezarevićeva istakavši da su posledica toga kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja.
Ona je upozorila da agresivni mobing koji se odvija isplanirano i u dužem periodu ‘poput ratne strategije’ treba razlikovati od sitnih spletkarenja i tračeva, trenutnog sukoba zaposlenih i kršenja prava iz radnog odnosa.

� ta je zapravo „mobbing’ najbolje objašnjavaju običnom čoveku oni koji se ovim fenomenom bave

Aleksandar Ilić, Uduženje stop mobbing, Vršac: Mobbing je pojam, strana reč koja se pojavila tek odnedavno kod nas, a u stvari podrazumeva negativni uticaj po psihu zapolenih. Znači svako šikaniranje, psihičko maltretiranje na radnom mestu predstavlja mobbing – zakidanje na zaradi, omalovažavanje i bilo koji psihološki uticaj na zaposlene u negativnom smislu predstavlja mobbing.

Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova: Pravo značenje mobbinga bi bilo uznemiravanje, psihološki pritisak, šikaniranje kolega prema kolegama, kada grupa radnika odabere jednu žrtvu koja obično ima puno znanja, vredna je i ističe se po tome na radnom mestu i onda se raznim psihološkim pritiscima, pretnjama, uznemiravanjem svake vrste ta osoba ometa u obavljanju svakodnevnog posla i posle određenog vremena se te osobe i razbole zbog čega nisu u stanju da rade, odlaze na bolovanja i imaju onda i druge probleme. Postoji i vertikalni mobbing koji poslodavci prema zaposlenima sprovode ali tu je već reč o hijerarhiji i moći koju ima poslodavac pa ih onda zloupotrebljava prema zaposlenom.

Rato Ninković, predsednik Unije poslodavaca Srbije: Ja o ovoj temi mogu da pričam i ozbiljno, a mogu da pričam i šaljivo. Dobro ste konstatovali, tema nije posebno zakonski obrađena a evidentno je da je prisutna. Može se reći da je ona zakonom obrađena po sistemu da je zabranjeno seksualno uznemiravanje, diskriminacija na radnom mestu, itd što sve predstavlja mobbing, ali je činjenica da su za sve poslodavci krivi. I to što su oženili mnoge sekretarice, i oni su krivi opet što su to uradili. Ja ne znam da li je neki poslodavac tužio svoje radnike zbog mobbinga, ja prosto nemam tu informaciju, ali nemam ni tu informaciju da su se radnici žalili, da li ima sudskih sporova zbog takvog uznemiravanja. Ima samo u onom sistemu kada odlaze sa posla, kada se daju otkazi onda se sete da su u jednom trenutku bili seksualno uznemiravani ili su bili diskriminisani po drugom osnovu.

Ištvan Huđi, potpredsednik Veća saveza sindikata u Subotici: Mobbing je u prevodu prihičko maltretiranje zaposlenih, najčešće je takva struktura zaposlenih koja je visokoobrazovana ili stručno obrazovana, koja prilikom prizatizacije ili dolaska novog vlasnika želi da ga ukloni na bilo kakav način. Prvo vi tom radniku pokušate da objasnite da ne radi dobro, da taj posao koji izvršava ne izvršava na vreme, pa ne izvršava dovoljno kvalitetno, pa eventualno niz primedbi. Jednostavno – jedno maltretiranje da ti kao radnik počinješ da sumnjaš u svoje sposobnosti, svoje kvalitete da bi došao u sukob sam sa sobom da vidiš da l sam ja stvarno takav i veoma brzo dođeš do takvog zaključka da jesi takav zato što ti svaki dan i okruženje ukojem se nalaziš govori, priča ili sugeriše, na neki način možda je to i dogovoren mobbing i na kraju krajeva dolaziš do toga da si nesposoban, da ne možeš da izvršavaš svoje radne zadatke i da sam polako napuštaš dotično preduzeće.

Istraživanja su pokazala ko su karakteristične žrtve mobinga:

- ‘Poštenjaci’ – osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu
- Telesni invalidi
- Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
- Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
- Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
- Višak radne snage
- različite religije (u mnogim evropskim zemljama pripadnici muslimanske veroispovjesti ponekad su izloženi ismejavanjima zbog čestih napuštanja radnog mesta i odlaska na molitvu, 3-4 puta na dan)
- drugačijeg etničkog porekla
- različitog pola (žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena), različite seksualne orijentacije
- vrlo kreativne osobe
- ekscentrične osobe
- bolesne osobe – česta odsustvovanja s radnog mesta zbog bolovanja mogu izazvati nezadovoljstvo kod poslodavca. Često su postupci usmereni na pogoršanje zdravstvenog stanja radnika. (npr. radniku koji ima bolove u kičmi dodeljuju se poslovi utovarivanja i istovarivanja i sl.)
- zadnje zaposleni u nekom preduzeću. Postojeća grupa ljudi zbog osećaja ugroženosti započinje odmah s mobingom, s izolovanjem, omalovažavanjem.

Na kraju se postavlja pitanje: ZA� TO?

Aleksandar Ilić, Uduženje stop mobbing, Vršac:Veoma je široka lepeza uzroka, uglavnom se svi zalažu za to da je neki nerešeni konflikt uzrok, međutim postoji i strateški mobbing kada poslodavac želi da smanji broj zaposlenih. Imate i priču da je mobber ili čovek koji želi takvu vrstu psihičkog maltretiranje ustvari bolestan čovek – on ima problema pa te svoje probleme u ne znanju kako da ih reši – radi na ovaj način. Onda imate razne frustracije itd, itd, a ono što je sigurno je to da je naš Zakon o radu dozvolio mobbing, da ne kažem i pospešio mobbing. Toliko je loše urađen da je totalno obespravio zaposlene i dao sva prava poslodavcu ili njegovim šefovima i prosto zaposleni u Srbiji trenutno imaju najnižu moguću zaštitu – radno i pravno – a potpomognuto još i lošim radom naših sudova eto uslova zašto se mobbing javlja.

Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova: U našem svakodnevnom životu se sve više govori o ovoj pojavi i najčešće se tumači kao mobbing ovo uznemiravanje od strane poslodavca, ali mnogi zaposleni bi mogli da potvrde kako i grupa – ponekad instrumentalizovana od strane poslodavca, šefa ili menadžera sprovodi mobbing prema nekom svom kolegi i onemogućava ga u obavljanju svojih svakodnevnih aktivnosti na radnom mestu ali onda i praktično onemogućava jedan pristojan i normalan život jer ta osoba trpi posledice koje se prenose i na privatni život – obično niko ne razume takve osobe, optužuju ih da nisu prilagodljive, da izazivaju sukobe, one se još više povlače, beže u bolest, usamljuju se, ili su pretpane poslom ili ne dobijaju ništa da rade, dobijaju pogrdne reči itd.

Rato Ninković, predsednik Unije poslodavaca Srbije: Ovo je ozbiljna tema koju treba razraditi i sigurno joj treba dati poseban značaj, uzimajući u obzir da je preko milion ljudi nezaposleno da je konkurencija za radno mesto velika i verovatno u nekim slučajevima postoji mobbing. Ne bih stavio ruku u vatru da toga nema. Međutim, mi gledajući u poslednjih 15 godina sa naše tačke gledišta imamo dosta slučajeva da su poslodavci bili seksualno uznemiravani pa su morali da ožene svoje sekretarice, ali dobro šta da radimo – takav je život. Kada se završi takvo uznemiravanje jednim sretnim brakom – onda to više nije mobbing.

Aleksandar Ilić, Uduženje stop mobbing, Vršac: Inicajalna kapisla je kada neko ko ima problem sa svojom psihom želi da maltretira zaposlene i vrlo dobro zna da i ako zaposleni uđe u sudski proces da će to trajati godinama i da jednostavno neće biti ni rešen povoljno po zaposlenog, nego je uvek po poslodavca, nedostatak Zakona, sve to daje preduslov ili praktično uslov da poslodavac maltretira zaposlenog.

Rato Ninković, predsednik Unije poslodavaca Srbije: Kad imate milion nezaposlenih, kada imate nesređenu ekonomiju, kada imate nelojalnu konkurenciju i uopšte zakonski ne utemeljenu – onda sve uzrokuje mobbing i ostale pojave koje se dešavaju. Vlada mora da krene da pravi ambijent i da ispoštuje one konvencije koje je ratifikovala – to je početak, a onda idemo dalje ako želimo da se približimo standardima modernog sveta.

Nakon privatizacije u mnogim preduzećima bilo je odmah jasno da postoji višak radne snage i da je potrebna reorganizacija i modernizacija. Novi vlasnici nisu želeli, a niti imali sredstava za potrebna ulaganja. Njihov je jedini cilj bio što veći profit u što kraćem vremenu. Odgovorne su osobe ovlaštene da koriste sva sredstva da bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Vređanje, kritikovanje radnika, preopterećenost radnim zadacima, odbijanje slobodnih dana ili godišnjih odmora su crna svakodnevnica svih onih koji u teškim ekonomskim uslovima, ne mogu da napuste jedino moguće radno mesto, pogotovo ako govorimo o sredinama gde je velika nezaposlenost.
Gde u stvari prestaje granica „normalnog’ i počinje mobbing?

Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova: Otkako se počelo više govoriti u javnosti o ovoj pojavi, sve češće se i pokrajinskom ombudsmanu obraćaju zaposleni koji su primetili takvo ponašanje ili su osetili da su žrtve jednog neadekvatnog odnosa na radnom mestu, čest je slučaj žalbi na poslodavca koji se ponekad služe i pretnjama – imala sam nedavno jednu ženu koja je opisivala šta sve poslodvac čini: prvo je nije prijavio, radila je kod njega neprijavljena, uvek je imala problem sa isplatom zarade, taj neki njegov odnos u pogledu poštovanja radnog vremena i na kraju se završilo nekom vrstom pretnji koja je bila usmerena na njen psihički i fizički integritet tako da je ona pobegla iz te firme. Pošto se radi o privatnom poslodavcu mi smo je uputili na inspekciju rada i naravno prema Zakonu o radu, osobe koje trpe šikaniranje na poslu i mobbing imaju mogućnost da podnesu prijavu na sudu, odnosno pokrenu sudski postupak jer postoji u Zakonu o radu jedna odredba koja zabranjuje uznemiravanje, pa i seksualno uznemiravanje na radnom mestu ali se žrtve ne rado odlučuju na pokretanje ovih postupaka jer je dosta neprijatno i stresno ponovo se suočiti, dokazivati, često tu nema materijalnih dokaza nego se sve događa u četiri oka kada nema svedoka, ili svedoci potvrđuju drugu priču, drugo viđenje problema tako da se osobe izložene psihičkom šikaniranju i pretnjama osećaju usamljene i nemaju uglavnom podršku. Takođe ni inspekcije rada ima veoma malo prijava, svega nekoliko i uglavnom se završilo tako da nije bilo dokaza i inspekcija nije ništa preduzimala.

Rato Ninković, predsednik Unije poslodavaca Srbije: Naši socijalni partneri, sindikati su ukazali na te probleme, ali oni su više ukazali na probleme da postoje uslovljavanja kod poslodavaca za određeni vremenski period da nema udaje, da nema rađanja, da su to problemi koji teraju mlade praktično da ne formiraju svoje porodice za šta smo mi tražili i dokaze. Nemamo još materijanih dokaza da tako nešto postoji osim priče koja kruži kroz ove naše asocijacije, tako da nemamo ništa konkretno niti se nama neko konkretno obraćao, ali da se o tome priča – priča se.

Istraživanja sprovedena u SAD-u navode podatak prema kojem je 1 od 4 radnika izvrgnut mobingu. Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da je 1 od 8 radnika bio maltretiran u zadnjih 5 godina.

Veliko istraživanje toga fenomena u članicama Evropske unije sprovedeno je tokom 2000. godine. European Foundation for the Improvement od Living and Working Conditions na 21,500 zaposlenih u zemljama članicama Evropske unije, dobila je sledeće rezultate:
- 2% (3 miliona) radnika bilo je meta fizičkog nasilja od osoba na radnom mestu
- 4% (6 miliona) radnika bilo je meta fizičkog nasilja od ljudi izvan radnog mesta
- 2% (3 miliona) radnika bilo je meta seksualnog nasilja
- 9% (13 miliona) radnika bilo je meta mobinga.

Najčešće se mobbing događa u državnoj upravi i odbrani (14%), potom u školstvu i zdravstvu (12%), a slede: hotelijerstvo i restorani (12%), transport i komunikacija (12%), trgovina (9%), rudarstvo i prerađivačka industrija (6%), finansijsko posredovanje (5%), građevinarstvo (5%), električna energija i vodovod (3%), poljoprivreda i ribarstvo (3%).