Konkurs za finansiranje istraživačkih priča Centra za istraživačko novinarstvo je završen i formirana je konačna lista kandidata. Predloge za priču je ocenjivao CINS-ov  žiri u sastavu Đorđe Padejski (šef Centra za istraživačko novinarstvo), Jelka Jovanović (potpredsednica NUNS-a) i Filip Švarm (odgovorni urednik nedeljnika Vreme). Konkurs je ocenjen kao veoma uspešan, s obzirom na veliki broj kvalitetnih prijava.

Predložene teme su bodovane na osnovu prezicnih kriterijuma: opis problema, javni interes, održivost, originalnost, inovacija, rezultat rada, iskustvo, budžet, predloženi medij i ukupni utisak predloga. Novinari čije su teme dobile najveći broj bodova, što znači da su se najbolje uklopile u zahteve ovog konkursa, biće finansijski podržani za rad na svojim temama u rasponu od 100 do 600 evra.

Pozivamo kolege čije se teme ovog puta nisu plasirale među 15 odabranih za finansiranje, kao i one koji nisu još konkurisali, da ponovo učestvuju na našem konkursu koji se otvara u aprilu ove godine.

Dobitnici novčanih stipendija:
1.    Nikola Lazić (Vranjske novine)
2.    Vuk Cvijić (Blic)
3.    Stevan Dojčinović (freelancer)
4.    Tanja Janković (B92)
5.    Dušan Telesković (Politika)
6.    Slaviša Lekić (Status)
7.    Ines Meštrović (Studio B)
8.    Idriz Seferaj (Koha Ditore)
9.    Prvoslav Karanović (Vreme)
10.    Radomar Irić (Nezavisna Tv)
11.    Bojan Tončić (E-novine)
12.    Goran Antić (Vranjske novine)
13.    Zoran Pavić (Status)
14.    Filip Mladenović (Beograd 202)
15.    Svetlana Tanurdžić (Dnevnik)

Pošalji/Snimi

Zbog velikog broja molbi novinara, koji nisu uspeli da do danas u 12 časova dostave svoje predloge tema za istraživačke priče, Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a odlučio je da za nedelju dana produži rok za dostavu prijava. Tako će se prijave za finansiranje istraživačkih priča primati zaključno do 15.februara 2010. godine i više neće biti produžavanja rokova. Ipak, postupak provere već poslatih prijava počeće danas, tako da će oni novinari, koji su ispoštovali rokove biti u prednosti, jer će imati mogućnost da u narednih nedelju dana dostave eventualne dopune svojih predloga. Ti kandidati biće posebno kontaktirani iz Centra.

Pošto je pristigao veći broj prijava, veoma zanimljivo predloženih obrada društvenih problema i fenomena, ali koji ne odgovaraju pravilima ovog konkursa, podsećamo vas da se konkursom traže NOVE i ORIGINALNE teme u kojima novinari odlaze iza vesti, duboko i sistemski istražuju neku temu od JAVNOG INTERESA. Te teme često uključuju KRIMINAL, KORUPCIJU, ili neke druge NEZAKONITOSTI, predočavajući ono što su određene osobe, kompanije, ili vladine institucije želele da PRIKRIJU od javnosti. Posebno su preporučene inovativne metode u izveštavanju, kao što je korišćenje CAR tehnika. Nije dovoljno uraditi “ISTRAŽIVANJE” bilo koje pojave u društvu i po uzoru na naučno-istraživački rad predstaviti rezultate “istraživanja”, već je veoma važno dokazati neku nezakonitost, nemar i nebrigu državnih organa, korupciju, ili kriminal.

Popunjeni prijavni formular sa kopijom jednog prethodno objavljenog novinarskog rada (novinski tekst se može poslati elektronski sa web adresom ili u pdf formatu, dok radijski ili televizijski prilog treba postaviti na neki server, kao što je Youtube i poslati uz aplikaciju) i kraćom biografijom treba dostaviti na e-mail konkurs@cins.org.rs ili preporučenom poštom na sledeću adresu:

Nezavisno udruženje novinara Srbije – Centar za istraživačko novinarstvo
Resavska 28/II
11000 Beograd
uz napomenu: konkurs IR

Aplikacioni formular se može preuzeti ovde Formular

Pošalji/Snimi

Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a raspisuje konkurs za finansiranje istraživačkih priča u Srbiji i poziva sve zainteresovane novinare da najkasnije do 08.februara 2010.godine do 12 časova, podnesu prijavu na ovaj domaći konkurs za istraživačko novinarstvo. Pravo učešća imaju svi profesionalni novinari, nezavisno od toga da li su u stalnom radnom odnosu, da li su honorarci, ili samostalni novinari, i nije važno da li su članovi nekog udruženja, ali je neophodan uslov da rade u Srbiji.
Istraživačke priče nastale kao rezultat ovog konkursa treba da budu objavljene na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a www.cins.org.rs, ali i u domaćem mediju u kojem potencijalni podnosilac prijave svakodnevno radi. Za konkurs je potrebno kratko opisati ideju za novinarsko istraživanje, ko i šta se tačno istražuje, kada i gde bi se ono realizovalo, zašto se realizuje, koje je potrebno vreme za realizaciju, odnosno treba jasno predočiti zašto je važno podržati predloženu ideju.
Neophodno je pridržavati se ideja u kojima novinari odlaze iza vesti, duboko i sistemski istražuju neku novu i originalnu temu od javnog interesa, koja često uključuje kriminal i korupciju, predočavajući ono što su određene osobe, kompanije, ili vladine institucije želele da prikriju od javnosti. Posebno se preporučuju inovativne metode u izveštavanju, kao što je korišćenje CAR tehnika.
Potencijalni kandidati se takođe u svom radu moraju pridržavati Etičkog kodeksa novinara Srbije i poštovati standarde CINS-a u izveštavanju, kao što su objektivnost, istinitost i jasnoća. To podrazumeva korišćenje kredibilnih i imenovanih izvora, izbegavanje upotrebe neimenovanih izvora, izbalansirano izveštavanje (ne jedne, ne dve, već svih strana u problemu), izbegavanje ličnog sukoba interesa, precizne citate, kao i dokumentovanje čitave priče.
Svi predlozi će biti ocenjivani na osnovu deset kriterijuma (opis problema, javni interes, održivost, originalnost, inovacija, rezultat rada, iskustvo, budžet, predloženi medij i ukupni utisak predloga), pa će najbolje ocenjeni biti finansijski podržani u rasponu od 100 do najviše 600 evra po istraživanju. Taj honorar podrazumeva nadokandu troškova novinarskog rada, putne troškove, troškove dokumentacije, i sl.  Ukupno će biti odobreno 50 istraživačkih priča.

Popunjeni prijavni formular sa kopijom jednog prethodno objavljenog novinarskog rada (novinski tekst se može poslati elektronski sa web adresom ili u pdf formatu, dok radijski ili televizijski prilog treba postaviti na neki server, kao što je Youtube i poslati uz aplikaciju)  i kraćom biografijom treba dostaviti na e-mail konkurs@cins.org.rs ili preporučenom poštom na sledeću adresu:
Nezavisno udruženje novinara Srbije – Centar za istraživačko novinarstvo
Resavska 28/II
11000 Beograd
uz napomenu: konkurs IR

Nepotpune, ili zakasnele prijave se neće razmatrati.

Aplikacioni formular se može preuzeti ovde Formular

Pošalji/Snimi

U svetlu usvajanja novih zakona o državnoj administraciji, racionalizacije činovničkog aparata u Srbiji pre svega u gradskim i opštinskim upravama Srbije, Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a pokrenuo je eksperimentalni projekat istraživačkog novinarstva, koji je obuhvatio višemesečnu potragu za javnim podacima o radu lokalnih samouprava u Srbiji. Iako su tokom ove još uvek aktuelne rasprave u skupštini o usvajanju zakona o racionalizaciji broja zaposlenih u državnoj administraciji, napokon neke informacije dospele u javnost, Srbija ne poseduje na jednom mestu sakupljene i objavljene podatke o strukturi državnog aparata, preciznom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, platama lokalnih funkcionera, budžetskoj potrošnji i sl.
Novinari saradnici Centra su koristeći se pravom Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja prikupljali podatke o radu tridesetak jedinica lokalnih samouprava, odnosno 23 grada i 10 opština, koji su pohranjeni u jedinstvenu bazu podataka (deo te baze mozete preuzeti ovde). Na osnovu analize prikupljenih dokumenata i podataka utvrđene su specifičnosti pojedinih opština i gradova i na osnovu toga su novinari uradili medijske priloge za svoje redakcije o tome kako rade uprave u našim opštinama i gradovima. Jedan deo tekstova je već objavljen u lokalnim medijima i dostupan je na web adresi Centra www.cins.org.rs, dok će objavljivanje čitave serije tekstova biti okončano tokom novembra 2009.

Deo baze podataka o lokalnim samoupravama

Više o svemu ovome možete pročitati ovde, ili na stranici čitavog projekta.

Pošalji/Snimi

Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a u petak 30.oktobra 2009.godine sa početkom u 12 časova u maloj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat) organizuje prezentaciju projekta “Istraživanje rada lokalnih samouprava”, na kojoj će biti više reči o prikupljenim rezultatima novinara tokom projekta. Govoriće se o zaradama funkcionera, broju zaposlenih, realizaciji budžeta, javnim nabavkama, kao i ostvarivanju prava javnosti na te informacije. Na prezentaciju su pozvani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva finansija, Stalne konferencije gradova i opština, Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, Transparentnosti Srbija i dr.

Na prezentaciji će govoriti:

•    Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a i glavni urednik projekta
•    Nenad Božović, novinar urednik “Radio 996 FM” iz Kraljeva i Ibarskih novina
•    Nebojša Trifunović, novinar “Lozničkih novosti” iz Loznice
•    Predrag Blagojević, novinar urednik “Južnevesti.com” iz Niša
•    Svetozar Krstić, novinar “Dnevnika” Novi Sad

Pošalji/Snimi

KRALJEVO: BUDŽETSKI INSPEKTOR NALOŽIO GRADSKOJ VLASTI DA VRATI BLIZU 2,4 MILIONA DINARA, A GRAD NEMA TAJ NOVAC

Pored kršenja finansijske discipline Grad Kraljevo u rešenju budžetskog inspektora označen da nije poštovao procedure javnih nabavki, da je prekoračio ovlašćenja prilikom kupovine jednog stana, ali i da je pojedinim odbornicima isplaćivao plate u dvostruko većem iznosu od propisanog

Nakon otkrivanja kršenja finansijske discipline, U Kraljevu se ne zna kako će se nadoknaditi šteta

Još tokom ovog proleća republička budžetska inspekcija utvrdila je niz nepravilnosti finansijskog poslovanja uprave grada Kraljeva u 2008.godini, a potom i krajem ovog leta naložila gradu da u budžet vrati nešto manje od 2,4 miliona dinara, ali je lokalna javnost više meseci ostala uskraćena za ove informacije. Prilikom proveravanja izvršenih usluga po ugovoru za koje je u budžetu za 2008.godinu bilo predviđeno 20 miliona dinara, inspektor je otkrio da je isplaćeno 22,3 miliona dinara, čime je budžet probijen za 2,3 miliona dinara. Budžet je prekoračen zbog isplata po osnovu naknada članovima Komisije za tehnički prijem objekata i veštačenja. Do rešenja budžetskog inspektora koji je do pre neki dan u Kraljevu držan u tajnosti čak i od koalicionih partnera, došli su novinari Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a (CINS), u sklopu projekta „Istraživanje rada lokalnih samouprava“. Nenad Božović, novinar saradnik CINS-a i Radio 996 FM iz Kraljeva, predočio je kopiju dokumenta nadležnima u Kraljevu, a oni su u prvim reakcijama od kako je inspektor naložio vraćanje sredstava ocenili da grad neće imati dovoljno sredstava da nadoknadi štetu.

Nastavak teksta pročitajte ovde >>>

Pošalji/Snimi

U svetlu usvajanja novih zakona o državnoj administraciji, Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a realizuje eksperimentalni projekat istraživačkog novinarstva, koji je obuhvatio višemesečnu potragu za javnim podacima o radu lokalnih samouprava u Srbiji. Novinari saradnici Centra prikupljali su podatke o radu tridesetak jedinica lokalnih samouprava, odnosno 23 grada i 10 opština i pohranili ih u jedinstvenu bazu podataka. Na osnovu analize prikupljenih dokumenata i podataka utvrđene su specifičnosti pojedinih opština i gradova i na osnovu toga novinari su pripremili istraživačke tekstove o tome kako rade uprave u našim opštinama i gradovima.
Po prvi put su u nekim lokalnim sredinama postavljena sasvim obična pitanja kao što su visina iznosa plate gradonačelnika i funkcionera, broj zaposlenih u upravi, koliko se troši na dnevnice, putne troškove u zemlji i inostranstvu, na mobilne telefone, na usluge, na specijalizovane usluge i dr. Neki gradovi su bili voljni za saradnju, ali je većina odbijala da odgovori, ili na navodno pristojan način onemogućavala novinare da dođu do najobičnijih informacija. Zabeleženi su i primeri krajnje bahatog ponašanja funkcionera. U tekstovima ćete pročitati o tome šta se to najčešće krije od javnosti, koje su to javne tajne po opštinama, kako se namiruju politički dugovi i sl. Centar je uspeo da dođe i do dokumenata, skrivenih od očiju javnosti, čiji je pojavljivanje izazvalo šok u nekim lokalnim samoupravama, jer navodno pre toga niko za njih nije znao.
U narednih nekoliko nedelja objavljivaćemo najinteresantnije tekstove novinara kao i celokupni rad na projektu „Investigating local governments“. Prvi tekst nam dolazi iz Loznice, grada iz Zapadne Srbije Mačvanskog okruga sa nešto više od 85 hiljada stanovnika, iz kog nam piše Nebojša Trifunović, novinar nedeljnika „Lozničke novosti“, koji je po prvi put u lokalnoj javnosti obelodanio plate funkcionera gradske uprave, ali i javnih preduzeća i ustanova. Na iznenađenje svih u Loznici, najveću platu u tom gradu ima direktor sportskog centra.
Tekst se može pročitati ovde, a dostupan je i na adresi čitavog projekta „Investigating local governments“.

www.cins.org.rs/press/?p=1087

Pošalji/Snimi

Dnevni list „Politika“ u današnjem broju objavio je tekst „Ko upravlja „kockarskom industrijom“ u Srbiji?“ Stevana Dojčinovića, novinara NUNS  Centra za istraživačko novinarstvo. Objavljeni tekst je deo istraživačkog projekta „Kazino projekat: Organizovani kriminal upravlja kockom“, koji je objavljen u sklopu projekta mreže centara “Organized Crime and Corruption Reporting Project” nad vlasničkim strukturama kockarskih kompanija.
Sajt Politike je takođe objavio nekoliko komentara na tekst, a izdvojili smo komentar na tekst Mirjane Podkrajac: „Baš lepo što i mi sada skoro sve znamo: ko drži kockarnice po Beogradu uže i Srbiji šire! Da li to isto znaju i članovi vlade i policija i ministar Dinkić? Šta li će da preduzmu? Ovaj novinar je “opasno hrabar”, a i „Politika“ što je ovo objavila detaljno!“

Serijal od tri teksta ovog projekta objavljen je na našem sajtu i možete ih pročitati ovde.

Tekst objavljen u listu „Politika“ možete da pogledate ovde.

Pošalji/Snimi

’’Gledao sam kako ljudi gube bukvalno sve što imaju kockajući se danonoćno i pokušavajući da otkriju način kako da prevare mašinu, što je nemoguće…’’

Danas objavljujemo treći deo istraživanja kockarskog biznisa u Srbiji NUNS Centra za istraživačko novinarstvo u sklopu projekta mreže centara “Organized Crime and Corruption Reporting Project” i koji se bavi problemom patološkog kockanja, odnosno bolesti zavisnosti od kocke u Srbiji. Tekst je u celini dostupan na CINS sajtu (klikni ovde), ako zelite da pogledate čitav Kazino projekat kliknite ovde.

Pošalji/Snimi

Istraživanje NUNS Centra za istraživačko novinarstvo u sklopu projekta mreže centara “Organized Crime and Corruption Reporting Project” nad vlasničkim strukturama kompanija pokazalo je da su mnogi viđeniji kriminalci, utočište pronašli u otvaranju slot klubova i tako opstali u kockarskom biznisu. Danas objavljujemo drugi deo istraživanja koji se bavi poslovanjem slot klubova u vlasništvu Andrije Draškovića, Milana Narančića, Novak Buhe, koji su samo neka od imena koja danas “legalno” posluju u kockarskom biznisu. Tekst je u celini dostupan na adresi www.cins.org.yu/press/?p=825

Čitav Kazino projekat dostupan je na adresi www.cins.org.yu/press/?cat=156

Pošalji/Snimi

Istorija kockanja u Srbiji je prepuna nasilja i ubistava, a kazina su se tokom prethodne decenije nalazila uglavnom u vlasništvu kriminalaca. Danas, kada su novi zakoni stupili na snagu, nasilje se stišalo i neki naizgled legitimni biznismeni su preuzeli dobar deo kockarske industrije. Zakonopisci su se nadali da će dolazak novih kompanija, kombinovan sa tvrđim pravilima ko može da dobije licencu, pomoći da se sumnjivi vlasnici isključe i reše mnogi drugi problemi ove industrije. Ali, to nije išlo, niti će ići tako glatko.
Istraživanje NUNS Centra za istraživačko novinarstvo u sklopu projekta mreže centara “Organized Crime and Corruption Reporting Project” ne ostavlja sumnju da elementi kriminala još uvek u velikoj meri kontrolišu ovaj biznis u Srbiji. Naše istraživanje nad vlasničkim strukturama kompanija koje se bave otvaranjem slot klubova i prodajom aparata, pokazalo je da su mnogi ljudi blisko povezani sa kriminalom tokom 90ih, utočište pronašli u otvaranju slot klubova i time opstali u kockarskom biznisu. Andrija Drašković, Milan Narančić, zvani Limun, Novak Buha samo su neka od imena koja danas “legalno” posluju u kockarskom biznisu. Ko su pravi vlasnici jedinog kazina u Srbiji, a ko stvarno stoji iza domaćih slot klubova, odgovori su koje ćete pronaći u seriji autorskih tekstova Stevana Dojčinovića.

Danas objavljujemo prvi deo istraživanja koji se bavi pokušajem države da uvede kontrolu u kockarski biznis, a takođe i vlasničkom pozadinom trenutno jedinog kazina u Srbiji kojim upravlja čovek, koji je osumnjičen za privredni kriminal u Izraelu i Rumuniji. Tekst je u celini dostupan na adresi www.cins.org.yu/press/?p=765

Pošalji/Snimi

Predstavnik ureda premijera Crne Gore kaže da novinari, koji su napisali članak o vezi između ličnog bogatstva Mila Đukanovića i postupaka vlade nisu premijeru  dali priliku da iznese svoju stranu priče..Zapravo, novinari su tokom osam mjeseci pokušavali dobiti njegov komentar.
Piše: Centar za istraživačko novinarstvo

Savjetnik za medije premijera Crne Gore Mila Đukanovića je u nedavnom saopštenju iznio navode protiv Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva.
Sa dužnim poštovanjem prema premijeru i gospodinu Aleksandru Erakoviću, optužbe da su se novinari CIN-a ponijeli neprimjereno ili da premijeru nisu dali priliku da iznese svoju stranu priče su u potpunosti neistinite. CIN-ova politika i filozofija je da svaka priča može biti samo bolja ako sadrži i odgovor strane o kojoj se piše.
Novinari CIN-a su podnijeli četiri pisana zahtjeva za intervju uredu premijera prije nego što su 1. juna 2009. godine objavili priču o povezanosti ličnog i porodičnog bogatstva Đukanovića i postupaka vlade. .
Prvi zahtjev je upućen 2. Oktobra 2008. godine, osam mjeseci prije nego je priča objavljena. Posljednji zahtjev je upućen direktno gospodinu Erakoviću 27. maja 2009. godine.
U oktobru je novinarima CIN-a rečeno da je Đukanović u tom trenutku prezauzet, ali da će imati vremena da razgovara krajem 2008. godine. Kada su novinari ponovno pozvali ured premijera u decembru 2008. godine, rečeno im je da je nemoguće organizovati intervju tada, ali da postoji mogućnost intervjua na proljeće.

Novinar je 23. januara 2009. godine ponovo kontaktirao Erakovića, podsjetio na zahtjev, te zamolio da intervju bude što prije. Odgovor na urganciju nikad nije dostavljen.
Drugi CIN-ov novinar je 21. maja 2009. godine podnio treći zahtjev za intervju u kojem je naveo da će priča biti uskoro objavljena zahtijevajući odgovor u roku 24 sata. Odgovor je ponovo izostao.
U posljednjem pokušaju da se premijeru Đukanoviću pruži šansa da odgovori na navode iz priče, novinarka CIN-a je 27. maja 2009. godine pozvala Erakovića zatraživši informacije o proceduri i mogućnostima za obavljanje intervjua sa premijerom. Eraković je rekao da nije dobio CIN-ov zahtjev od 21. maja pa je CIN je i tada podnio pisani zahtjev.
Eraković je potom odgovorio da je prethodni zahtjev neprimjeren te da premijer nema interesa da razgovara sa novinarima CIN-a.

Centar za istraživačko novinarstvo Sarajevo

Pošalji/Snimi

Crnogorski javni prostor dodatno je proteklih dana kontaminiran već mnogo puta prežvakanim naučno-fantastičnim pričama o švercu cigareta i nezakonitom bogaćenju Mila Đukanovića. Riječ je o još jednoj u seriji laži na istu temu – diskvalifikovanja mene lično i članova moje porodice. Za razliku od prethodnih – glupljoj, jer previđa ranije demantije, čak i pravosnažne presude po tužbama koje sam pokretao povodom sličnih neistina.

Najnovija laž plasirana je ovog puta preko navodnog Centra za istraživačko novinarstvo sa sjedištem u SAD. Stvarni autori, međutim, nijesu na onoj nego na ovoj obali Atlantika. To su „lokalni“ i „regionalni“ istraživači koji već u početku teksta navode kao krucijalni argument izjave članova lokalnih NVO, opozicionih partija i novinara – grupe stalnih, uzaludnih lovaca na „moje enormno bogatstvo“.

Otkuda ovakva ostrašćenost u ponavljanju gluposti i dokazivanju nedokazivog iz ove političke grupacije zaodjenute plaštom nezavisnih novinara i nevladinog sektora - da sam,dakle, tokom svog (očito, za neke iritirajuće dugog) političkog vijeka radio nezakonito i na štetu države?

Ne vjerujem da je njihova inspiracija u ideološkoj i političkoj ravni, nego kao i obično u sitno-šićardžijskim interesima koji „renomirane istraživače“ i prenosioce opredjeljuju da javnosti plasiraju osvjedočene laži.

Zato im nudim unosniji aranžman da ih poštedim dodvoravanja naručiocima: neka pronađu to „moje blago“ i predoče ga javnosti. Učiniće i meni i sebi.Prvo, red je da i ja kao „vlasnik“ konačno vidim neku korist od tih silnih miliona. Drugo, spreman sam da „poštenoga nalazača“ bogato nagradim.

Uz ostale koristi, to može pomoći da se ovi i njima slični „istraživači“ poštede potrebe da za „male pare“ obmanjuju javnost i kompromituju profesiju kojom se bave.

Iako mi je već dosadilo da ponavljam, zbog poštovanja javnosti kojoj su ove obmane namijenjene, još jednom saopštavam: do kraja 2006.godine jedina moja djelatnost bila je vezana za državne funkcije koje sam obavljao i za koje je precizno državnim aktom određena plata.

Od kraja 2006. do početka marta 2008. javno i zakonito sam se bavio privatnim biznisom, razumije se uspješno, i naravno platio porez državi.

Od marta 2008. do danas, opet se bavim državnim poslovima. Moji ranije pokrenuti biznisi su zaustavljeni i sve promjene koje su se u tom periodu događale vezane su za redovno izmirivanje poreskih obaveza.

To je jedina istina o bogatstvu Mila Đukanovića.

Svjestan sam da ću, dokle god se bavim uspješno politikom, ili privatnim biznisom, svejedno – biti meta neuspješnih. Savjetujem im da razloge neuspjeha potraže u sebi. Domaćim dežurnim, ostrašćenim nezadovoljnicima, koji podršku traže na strani, poručujem: neka se odvaže i formiraju političku stranku i na jedini demokratski način probaju da se domognu vlasti. Skrivanje iza „istraživača“, raznih internet sajtova, nevladinih grupa itd. ne samo da se pokazalo kao pucanj u prazno, već ni namjanje nije – čojski.
A u Crnoj Gori se dobro zna značenje te riječi.

Milo Đukanović

Pošalji/Snimi

Milo Đukanović

Novinari Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ - International Consortium of Investigative Reporters) objavili su juče prvi deo istraživanja o imperiji porodice Mila Đukanovića, kojim se otkrivaju detalji o porodičnom biznisu aktuelnog crnogorskog premijera i do sada nepoznati podaci o veličini i obimu finansijske moći Đukanovića, stvorene tokom poslednjih 18 godina u Crnoj Gori. Monte Karlo istočne Evrope, kako Crnu Goru sve više nazivaju, aktivno pokušava da pristupi Evropskoj uniji, ali kontroverze oko poslova državnog rukovodstva zabrinjavaju sve one koji treba da donesu odluku o pridruživanju Crne Gore EU. Novinari ICIJ-a pronašli su da Milo Đukanović poseduje nekretnine i kompanije u vrednosti ne manjoj od 14,7 miliona američkih dolara, njegov brat Aco 167 miliona, a sestra Ana oko 3,5 miliona dolara.

Danas je objavljen drugi deo istraživanja koji je baziran na do sada nepoznatim detaljima optužnice za šverc cigareta u Bariju, izveštaju DIA i drugim sudskim postupcima, koji se vode protiv italijanske mafije u Švajcarskoj. Iz istraživanja se jasno vidi kako je bio organizovan šverc cigareta u Crnoj Gori, preko kojih kompanija i zemalja se prao novac i ko je sve u to bio uključen. Tokom jedne decenije, sa početkom 1990-tih, gotovo da je sav prihod od crnogorskog krijumčarenja cigaretama, pod okriljem Camorre i Sacra Corona Unite, išao preko švajcarskog finansijskog tržišta. Tokom tog vremena, više od jedne milijarde dolara je bio oprano.

Sudija Rosa Calia Di Pinto zakazala je preliminarno saslušanje u Bariju za sutra 3. jun ove godine, na kojem će biti odlučeno da li će optužnica biti potvrđena na osnovu navedenih dokaza.

Tekst je pripremio Leo Sisti, italijanski novinar nedeljnika L’Espresso iz Milana. Vodeću ulogu u čitavom istraživanju imao je CIN (Centar za istraživačko novinarstvo iz Sarajeva www.cin.ba), a doprineo je i NUNS Centar za istraživačko novinarstvo (www.cins.org.yu). Tekstovi se mogu pročitati na sajtu www.reportingproject.net/underground/ i u našoj rubrici istraživačke priče, ili direktno preko ovog linka - projekat Montenegro.

Pozivamo vas da slobodno preuzmete delove i detalje iz istraživanja, uz obavezu navođenja izvora.

Pošalji/Snimi

U sklopu druge godine realizacije programa Fokus na istraživačko novinarstvo održan je, treći po redu, seminar istraživačkog novinarstva u četvrtak i petak u prostorijama NUNS-a. Na radionici je učestvovalo četrnaest mladih novinara saradnika iz Beograda, Šida, Kruševca, Novog Pazara i Niša. Do sada je kroz školu istraživačkog novinarstva prošlo je oko 70 novinara iz 25 gradova Srbije. S obzirom na veliko interesovanje, svi koji nisu učestvovali imaće prilike da se priključe u septembru.

Pored šefa NUNS Centra Đorđa Padejskog, predavači su bili: Filip Švarm, Tamara Skrozza, Milorad Ivanović, Stevan Dojčinović i Slobodan Kremenjak.

Katarina Vojvodić

Pošalji/Snimi